Eee, ko će svaki put da smišlja naslove, ma nije bitno...

Pošto nisam skontala kako da uskladim vreme na blogerskom satu sa mojim satom, sada je 20:50, 27 februar, godine gospodnje... Balašević iz mene, "za mnom cika, za mnom potraga, a predamnom put za dovraga..." Nisam tužna, prazna baš, lije ova suluda kiša čitav dan i ne pomaže baš.. Ducka draga bila na FEST-u, podseća je na mene, i mene podseća ne mene, ali ide se napred, ponekada spretno, ponekada se spotaknem, pa zaboli, ali "što ne boli nije život" reče neko. Bila malo za vikend u Roterdamu, videla dragu Maruškicu i njen novi slatki stančić. Hoću svoj stan, e to hoću! Posle pila kafu i jela tost sa Elkicom, u Hagu (ciganin sam ja, nema za mene kilometara, možda vam doletim na neku kafu u one naše, vaše krajeve :)), ona lepa i srećna, i zauzeta i ponosna, i ja je volim takvu ponosnu najviše. Jutros upoznala svog doktora, ovde se doktori biraju po udaljenosti, ne sme da bude dalje od 10 - ak minuta hoda, ako zatreba da je blizu i na raspolaganju. Neki blagi i velikodušni čovek, tako mi se učinilo. Bila zbog tih nekih štrecanja u stomaku koja me malo muče u proteklih desteak dana, kaže čovek manje kafe, čajeva, cigara, i i i i NE NE NE nervoza! Hvala čika doktore, razumela sam, pa sam odmah odjurila na posao da odradim svojih 11 sati, jebeš ga... Učim holandski, kao blesava, to mi odnosi svo ono dodatno vreme koje nemam. Uživam nekako, iako je jezivo teško, i baš baš naporno. Icković u Berlinu sa svojom kumčicom i dečakom slatkim, pazi šta si obećala, držim ja za reč :). Idem, da večeram pa da onda praten, praten, praten, Holandski. Možda se i desi nešto novo i drugačije, pa me inspiriše, možda se rodi inspiracija i niizčega, štagod. Javiću se već, sigurno...
(Slička su drugari, kolege, negde u junu prošle godine, nasmejana šašava žena je moja Hilda sekretarica koja me mnogo voli i ja nju, takoc...)

Još ne spavam, pih...

23 februar 2007, kasno u noć...Pokušala sam da prevarim moje bakterija danas, da ih nateram da progutaju DNA koja nije njihova, zarad moje nauke... Eto nazvah je svojom, nauku, da li sam se konačno navikla na tu informaciju, nisam sigurna, niušta nisam sigurna. Razgovarala sa dragim profesorom, koji jeste moj prijatelj, iznad svega, napravili magične planove o radu koji ćemo obajviti jednog dana uprkos dušmanima, i kome ćemo se radovati, svi mi koje sam ja spakovala u ovu našu priču. Iščekujem to, mnogo. Osećam se bolje, i dalje pomalo zabrinuto, zato što previše brinem, ali spoznajem svaki dan iznova ta osećanja, pa ću naučiti u jednom momentu kako da upravljam istima. Večerala sa dragim drugarima Titovu večeru (koju je veliki vođa klopao sa svojim portugalskim drugarom davnih srećnih dana), pričali o veri i crkvi, prevarama, zabludama, slabostima i gresima ljudskim, i ko to ima pravo da nešto proglasi grehom. Dobila komplimenat od malog Holanđanina da imam dobar izgovor, i ohrabrenje da nastavim sa učenjem jezika, jer sam jedna od retkih u ovoj državi koja se tome raduje. Radujem se otkrivanju novog sveta i idem da spavam sa tom radošću, bolje ću spavati i lepše sanjati kako mi neko požele...

Treba od nečega početi, a to ne mora da bude početak

Blog broj jedan, gluva februarska noć 22. po redu u 2007 godini, posle razgovora sa jednom od najmilijh prijateljica, a imam ih mnogo, oh kakva je to radost, kako sam samo bogata! Druga me inspirisala na ovaj poduhvat da sednem i počnem da se obraćam nama, koje smo uvek tu jedna za drugu, bez obzira na kilometre, kiše, sunca, bez obzira na vreme, dane, mesece i godine. Jače smo od svih iskušenja i to nas čuva od nemani, i čuvaće nas dok nas ima, i čuvaće nas i kada nas ne bude bilo. Nespokojina sam noćas, iako ne bih smela, iako sam pre samo nekoliko dana bila suočena sa velikom krizom, koja se prikazala u najbistrijem obliku, čitav organizam je boleo, molio da mu se posvetim i da počnem da ga negujem, i obećala sam da hoću, obećavam opet. Nespokojna sam zbog bajke u koju sam ušla, znajući da je bajka, i nadajući se da ću je svojom snagom pretočiti u realnost i plašila se tog pretakanja. Svanuće novo bistro jutro i biću bolje, odbicikliraću na svoj posao, predati se svim bićem istom i pokušati i na taj način da doprinesem ostvarivanju sebe i davanju sebe sebi. Sve ostalo će doći, kada bude trebalo i kako bude trebalo. Sada samo hoću da poželim laku noć mojim anđelima: Bilji, Biljici, ivani, Ireni, Duci, Olgici, Elkici, Jasminčici. Lepo i mirno spavajte drage moje, one koje ne spavaju sada neka se ušuškaju u danu koji je pred njima, i vidimo se već negde uskoro.