Eee, ko će svaki put da smišlja naslove, ma nije bitno...

Pošto nisam skontala kako da uskladim vreme na blogerskom satu sa mojim satom, sada je 20:50, 27 februar, godine gospodnje... Balašević iz mene, "za mnom cika, za mnom potraga, a predamnom put za dovraga..." Nisam tužna, prazna baš, lije ova suluda kiša čitav dan i ne pomaže baš.. Ducka draga bila na FEST-u, podseća je na mene, i mene podseća ne mene, ali ide se napred, ponekada spretno, ponekada se spotaknem, pa zaboli, ali "što ne boli nije život" reče neko. Bila malo za vikend u Roterdamu, videla dragu Maruškicu i njen novi slatki stančić. Hoću svoj stan, e to hoću! Posle pila kafu i jela tost sa Elkicom, u Hagu (ciganin sam ja, nema za mene kilometara, možda vam doletim na neku kafu u one naše, vaše krajeve :)), ona lepa i srećna, i zauzeta i ponosna, i ja je volim takvu ponosnu najviše. Jutros upoznala svog doktora, ovde se doktori biraju po udaljenosti, ne sme da bude dalje od 10 - ak minuta hoda, ako zatreba da je blizu i na raspolaganju. Neki blagi i velikodušni čovek, tako mi se učinilo. Bila zbog tih nekih štrecanja u stomaku koja me malo muče u proteklih desteak dana, kaže čovek manje kafe, čajeva, cigara, i i i i NE NE NE nervoza! Hvala čika doktore, razumela sam, pa sam odmah odjurila na posao da odradim svojih 11 sati, jebeš ga... Učim holandski, kao blesava, to mi odnosi svo ono dodatno vreme koje nemam. Uživam nekako, iako je jezivo teško, i baš baš naporno. Icković u Berlinu sa svojom kumčicom i dečakom slatkim, pazi šta si obećala, držim ja za reč :). Idem, da večeram pa da onda praten, praten, praten, Holandski. Možda se i desi nešto novo i drugačije, pa me inspiriše, možda se rodi inspiracija i niizčega, štagod. Javiću se već, sigurno...
(Slička su drugari, kolege, negde u junu prošle godine, nasmejana šašava žena je moja Hilda sekretarica koja me mnogo voli i ja nju, takoc...)