Još ne spavam, pih...

23 februar 2007, kasno u noć...Pokušala sam da prevarim moje bakterija danas, da ih nateram da progutaju DNA koja nije njihova, zarad moje nauke... Eto nazvah je svojom, nauku, da li sam se konačno navikla na tu informaciju, nisam sigurna, niušta nisam sigurna. Razgovarala sa dragim profesorom, koji jeste moj prijatelj, iznad svega, napravili magične planove o radu koji ćemo obajviti jednog dana uprkos dušmanima, i kome ćemo se radovati, svi mi koje sam ja spakovala u ovu našu priču. Iščekujem to, mnogo. Osećam se bolje, i dalje pomalo zabrinuto, zato što previše brinem, ali spoznajem svaki dan iznova ta osećanja, pa ću naučiti u jednom momentu kako da upravljam istima. Večerala sa dragim drugarima Titovu večeru (koju je veliki vođa klopao sa svojim portugalskim drugarom davnih srećnih dana), pričali o veri i crkvi, prevarama, zabludama, slabostima i gresima ljudskim, i ko to ima pravo da nešto proglasi grehom. Dobila komplimenat od malog Holanđanina da imam dobar izgovor, i ohrabrenje da nastavim sa učenjem jezika, jer sam jedna od retkih u ovoj državi koja se tome raduje. Radujem se otkrivanju novog sveta i idem da spavam sa tom radošću, bolje ću spavati i lepše sanjati kako mi neko požele...