Blog broj jedan, gluva februarska noć 22. po redu u 2007 godini, posle razgovora sa jednom od najmilijh prijateljica, a imam ih mnogo, oh kakva je to radost, kako sam samo bogata! Druga me inspirisala na ovaj poduhvat da sednem i počnem da se obraćam nama, koje smo uvek tu jedna za drugu, bez obzira na kilometre, kiše, sunca, bez obzira na vreme, dane, mesece i godine. Jače smo od svih iskušenja i to nas čuva od nemani, i čuvaće nas dok nas ima, i čuvaće nas i kada nas ne bude bilo. Nespokojina sam noćas, iako ne bih smela, iako sam pre samo nekoliko dana bila suočena sa velikom krizom, koja se prikazala u najbistrijem obliku, čitav organizam je boleo, molio da mu se posvetim i da počnem da ga negujem, i obećala sam da hoću, obećavam opet. Nespokojna sam zbog bajke u koju sam ušla, znajući da je bajka, i nadajući se da ću je svojom snagom pretočiti u realnost i plašila se tog pretakanja. Svanuće novo bistro jutro i biću bolje, odbicikliraću na svoj posao, predati se svim bićem istom i pokušati i na taj način da doprinesem ostvarivanju sebe i davanju sebe sebi. Sve ostalo će doći, kada bude trebalo i kako bude trebalo. Sada samo hoću da poželim laku noć mojim anđelima: Bilji, Biljici, ivani, Ireni, Duci, Olgici, Elkici, Jasminčici. Lepo i mirno spavajte drage moje, one koje ne spavaju sada neka se ušuškaju u danu koji je pred njima, i vidimo se već negde uskoro.
No comments:
Post a Comment