12 mart se izvlači, za mene je, opet, bio obeležen Zoranom, pobegla sam, izašla iz one priče ali ne mogu da se ne setim, i čitav dan prebiram i nosim tu informaciju negde... Tužno to proleće i sećanja i to kako se nismo probudili i kako veliki plaćaju danak. Srbija je tamo gde je bila, ili stotine koraka nazad, ja sad pametna sa ovde udaljenosti, ali to jeste moja država, jedna od mojih, i boli me naša nesreća. Razgolićena voditeljke nas podsećaju na najtužnije dane iz istorije države a je se ježim od besa. Eh!!! Danas je dan u Groningenu bio prolećni i ohrabrujići, prvi put sam stavila svoje sunčane naočare i nosila ih čitavih deset minuta koliko mi treba biciklom do fakulteta i nazad (što znači da sam dan završila na vreme, relativno na vreme), slušala sam cvrkut ptičica na putu kući i smejuljila se nekako sama sa sobom, i skinula rukavice, prvi put ove godine skinula bele rukavice i vozila golih ruki i bilo baš lepo, bio i test iz holandskog, videćemo kako se razvijaju moje mogućnosti, danas sam čak malo pričala sa jednim kolegom, malo nekih osnovnih rečenica na holandskom, nije loše, ne žalim se, bolje je nego što je bilo i biće još bolje... Evo ga optimizam, iako mi se plače čitav dan, iako sam plakala, iako mi žao što nisam tamo i što nisam mogla da obiđem grob i ostavim cvetić, mislila sam i setila se i sećam se, čini mi se sve inetnzivnije. Danas se i javio dragi Guillaume, drugar, jedan od moja dva najbolja druga (Milena ima najbolje drugare!!!) čim je stigao iz Čilea, posle tronedeljnog odmora da me pita kako sam i da me pozdravi. Rađaju se ovde neka nova divna prijateljstva iako nisu onako divna kao "ONA" naša, ali su divna na divan novi način, tako sam srećna i tako ponosna na to.
No comments:
Post a Comment