jedan savršen dan...

Ispričaću ovu priču bez uvoda i objašnjenja jer ni jedno ni drugo nisu potrebni. Neko je došao iz Nemačke (mada jako blizu odavde oko 150km) da me vidi. Sreli se samo noć pre toga na nekom čatu, i rekao čovek:"Ja tebe sutra vodim na večeru a ti vidi šta ćeš sa tim". Nisam se uplašila, nisam uopšte razmišljala o tome kako će biti, radim li ispravne ili pogrešne stvari, štagod, toliko mu nisam verovala da sam mu na kraju dala br telefona i rekla da mi se javi ako dolazi, i on se javio, odmah ujutru da potvrdi. Sreli se, prošetali do prvog kafića i otpočeli upoznavanje. Bilo malo nategnuto u početku, prvih pola sata ili tako nešto, a onda je sve nekako poteklo, uz priču otišli da jedemo, onda čovek rekao kako hoće da dođe i sutradan da me vodi na neki koncert, ja rekla da ne mogu sutradan (zato ne pravim nikakve uvode zato što on nije čovek za mene niukom smislu, vrlo mi je sve jasno), odvukao me do prodavnice na kojoj su istaknuti datumi koncerata, usput mi pokazao neke prodavnice antikviteta i neke od satova koje je on napravio, neke prodavnice sa elitnom garderobom, naočarima za sunce, obućom, sve ono što ja nikada sama nisam obilazila, jer ja ne obilazim takva mesta, nažalost ili na sreću...Na izlogu prodavnice stajao je spisak koncerat i izvođača i ja skontah da je koncert, o kome je on pričao, tu noć. Čovek me zgrabio za ruku i rekao:" idemo". "Pa, ovaj možda je kasno, bla, bla..." Otišli smo, slušali divnu crnkinju koja peva bluz, razvalila me žena, a on samo skakutao oko mene i govorio, eto sada te znam već 3, 4 kolikogod sati... Otišli smo, prošetali kroz Groningensku noć, hteo da me fotografiše, odbranila sam se, valjda, i došli do mesta gde je parkirao svoj avion. Mesto je Holland Casino (njegova druga kuća), uvukao me je unutra uz reči:"Hajde da vidiš kako to izgleda, samo ćemo da se prošetamo da vidiš, pošto nikada nisi bila ovde". Ušla sam, za njim, kome tamo nikakve propusnice više nisu potrebne, svi ga znaju, odlično... Kockao se i tu noć, dobio je nešto novca, ja sam sedela pored njega i posmatrala taj vrli novi svet, razmišljala o tome šta navodi ljude da se upuste u takve aktivnosti, razmišljala o tome otkud ja tamo... Nismo dugo ostali, ne znam tačno koliko ali ne dugo, izašli smo, ja sam mu pružila ruku da se pozdravimo, on je poljubio i rekao da bi mnogo voleo da me opet vidi, viđa... E sada, dan neverovatan, jedan blagi čovek, vegeterijanac, ne pije alkohol, ne puši, ali sve to nadoknađuje u kazinu, kako se život poigrava sa svima nama, niko baš niko nije pošteđen... Eto je priča, u najkraćem, i kao što rekoh, nema nastavaka, i nema objašnjenja, samo jedan isečak iz naših života....