Da, Duckica, mačkica se žalila da nema svakodnevice, i nema je baš, ali evo ga opet samo isečak, kako se donose odluke i kako se dalje živi sa njima.
Ja sam dobro, sve u svemu, radim, nekada hrabro, uglavnom manje hrabro, uživam u svojoj tvrđavi i čekam odlazak u Srbiju, čekam posetu jednog poznanika, još jedna od mojih net avantura, pitam se sve češće imam li ja realan život, valjda ću ga imati ako ga baš sada nemam. Sve vas mnogo volim bez obzira žvrljam li ili ne. Sličkica je moj najdraži Primož i ja još pre godinu dana u našem omiljenom pabu, budalisali se kako to uvek radimo. Takoc, neke od vas ću videti, a neke nažalost ne, ali to je život, idemo dalje sa odlukama koje same donosimo, ima u tome ipak neke čarolije, ne može to svako, ne, ne...
Isečak, uz rizik da će ga pročitati i oni koje ne znam i oni koji možda ne bi trebalo da ga čitaju, iliu štagod, baš me briga, ustvari :)
"
M....,
Ja sam nekako pokusala da ovo samo ostavim bez neke velike price, jer price zapravo nije ni bilo, ali sada mi se ipak cini da je uredu da se javim i "objasnim".
Sada negde je tacno godinu dana od kada smo se sreli na chatu, za tih godinu dana, svasta je moglo da se desi u mom i tvom zivotu, i svasta se izdesavalo. Sa chata smo presli na mail, sa maila na skype komunikaciju, sa skype-a na telefonsko dopisivanje, sa telefonskog dopisivanja na susret, sa susreta opet nazad na skype. Sve ovo gore navedeno sam ja inicirala (ispravi me ako gresim), i nije mi zao sto sam inicirala, upoznala sam jos jednog kvalitetnog coveka, sto je velika stvar. Ali, za sve to vreme ja sam pokusavala da ti kazem da ja zivot zivim i da ga ne cekam, i to sto si me odlozio ne znam ni ja vise koliko puta nije nimalo pomoglo da se ja bolje osecam u citavoj ovoj prici. Svako od nas ima svoj mehanizam na koji radi i to sam razumela, i onog momenta kada sam shvatila da su nam mehanizmi potpuno razliciti, da meni nije dovoljno da sedim uz kompjuter i mozda cekam kada ces se ti logovati na skype i onda se siti ispricati, i onda ostanem sama u cekanju do sledeceg tvog logovanja, desilo se ovo, a ovo je bilo neizbezno, a ovo jeste da sam se ja probudila jedno jutro i shvatila da smo mi jedno drugom dali bas sve sto smo mogli, i da to meni nije bilo dovoljno (zapravo mi je uvek trebalo vise) i da je fer da ja to sebi priznam i nastavim sa tim. I priznala sam i resila da mi treba da prestanemo da se druzimo, ja kao i ti imam dovoljno jako dobrih prijatelja, i ovo nisam od starta dozivljavala kao eventualno prijateljstvo, a za bilo sta drugo je prosao voz, zapravo prosli svi vozovi i ja tu ne mogu nista da ucinim osim da to priznam sebi i tebi i zamolim te da to razumes, i da se ponasas u skladu sa tim. To bi otprilike bilo to, nadam se da sam bila jasna, nadam se da jesam fer, nadam se da neces da crknes od smeha na sve ovo, mozda je za tebe sve ovo bila i jeste samo igra, ako jeste tim bilje, onda ti sve ovo bas nista ne znaci, ako nije zao mi je ako sam te bilo cime povredila, mada to zapravo nije moguce sudeci po intenzitetu komunkiacije koju smo imali.
Zelim ti da budes dobro i da stvari idu onako kako si ti to zamislio, zelim ti sav uspeh u projektu nalazenja poslova, oslobadjanja od okova, nalazenja tvoje srece i jos jednom se izvinjavam ako sam te bilo cime povredila, to nikako nikako nisam zelela.
laku noc
Cao Milena,
evo pred moj put u zemlju cuda ili prijatelja, zemlju Srbiju da ti napisem repliku na tvoje vihorne misli. Predosjetio sam kod tebe neku promjenu, naslutio. Medjutim ocekivao sam da budes po tome pitanju otvorenija. Ali ti si izabrala put zaborava i cutanja. To nisam ocekivao pak od tebe, jer si mi davala utisak ipak jedne otvorene osobe. No kako god. Ne bih sad da sudim, sta je moglo da bude ili ne, to sto nije moglo da bude i nece biti recimo to sad tako. Ali si me ostavila s svojim postupkom zapanjena i zacudjena, jer cutanje i tiho povlacenje nije zavrsetak, ´ajde recimo da nesto iz svega uzmes za buducnost pa se u buducnosti kod bilo cega i bilo koga ne budes povlacila na ovakav nacin, vec s cistim mislim i racunima,.kad prodjes varta saluna lupis od stol i kazes sta te smeta,.to sam ocekivao od tebe,.ali eto ti si izabrala put tihog odlazka, zaborava.
Kako bi reagovala kad bi se mozda nekom prilikom negdje u ovom „malom“ svijetu susretnemo,..Milena ti i ja,..slucajno,..nikad se na zna kuda na vode ovi putevi krizarski,..da li bi prosla s svojim povucenim pogledom ,.kako bi uopste reagovala?
Ali iz svega mogu i ja od tebe nesto da naucim (da ne bih ostao samo zabezeknut) a to je tvoja hladnokrvna racionalnost,.ako vec ne ide, ne moze sta vec, onda bas nikako,.tako bi glasila poruka,.ta.
Kako god, znam mi se vise neces javljat iz s tvoje strane iznijetih razloga, a na nesto sto ne zelis ne mogu nikoga pa niti tebe prisiliti, barem je u svemu bilo iskrenosti a tebe isto tako cjenim kao jednu pametnu nadavse iskrenu djevojku, s kojom je bio bas stvaran uzitak caskati o svemu i svacem, jedno znaj, s tobom se nisam igrao ni u kojem smislu niti je to moj stav.
Puno pozdrava
M...."
