Izvlači se ovaj dan. Nekako najteži do sada. Nema veze sa tim da li starimo ili ne, nema veze sa brojem koji se ispisuje pored imena. Neka teška praznina se navukla, i predala sam se, malodušno, bezdušno možda, uz svu ljubav koju osećam u venama. Danas nekako najjače steže sva ta realnost, samo da preguram ovaj dan, setila sam se istog prošle godine, i kakav je divan i veseo bio uz moju Natašicu, i osetila koliko nedostaju prijatelji fizički u ovakvim momentima. Svi ste negde, a ja sam ovde, i ok je to, samo ne sada, ne noćas....
2 comments:
Hej, hej, hej, kakvo je to elegisanje :)?! Rekla sam ti lepo šta ja mislim da ti treba :), a pored toga - jedno dobro akanje s majstorima! Elem, jedan podatak, kad si već pomenula fizičku blizinu - Maju i Mrleta, na primer, videla sam poslednji put u februaru (a nismo u svađi i čujemo se :)). Toliko!!!!! Ljubim!!!!
Eeee ima da te udavim zbog ove melanholije. Necu to da čujem! Volim one tvoje postove pune optimizma, radosti i energije. Zato ti naredjujem da bar zbog mene nažvrljaš neki takav post ;)
Post a Comment