Niko ne zna kao vi i ja, kakva li je suza stihija...

Došao mi i prošao Januar, onaj koji volem i ne volem, "u svakom snegu vidim iste tragove, tragove malih stopa, broj trideset i ko zna". Januar mi doneo Balaševića, čežnju najstariju, miris i ukus suzica sa njegovih koncerata, 94-ta tamo neka u Bg-u, ja najsrećnija na svetu, devojčurak, u oblacima, raste uz svog idola... Januar bez snega ovde, nedostaje mi, nedostaje mi da brojim pahuljčice i slušam ih kako se nižu jedna na drugu u noćima, nedostaje mi osmeh najveći kada ga vidim i popijem malo.

Samo bih da zgužvam ove dane i bacim ih u kantu, takvi mi nekakvi, pokvareni, oni dani kojih ne bih baš da se sećam... Nešto me reči neće noćas, ukrašću ih nekoliko od Mike mog, za vas i mene i za laku noć


RADUJ SE...

Ovo je meni prišapnuo persijski pesnik Saadi:
„Bio sam jednom nesrećan što nemam
cipela. Onda, prolazeći pored vrata džamije
u Damasku, videh čoveka koji nema
noge.“
Raduj se što si živ, sine moj. Mnogi uopšte
nikad nisu ni rođeni.

Svako na svetu ima po jednu dužnost koju
nikada nije imao niko drugi. Odgonetaj
je odmah. Nemoj da dočekaš godine, da
staneš nasred sveta i pitaš: šta ću biti?
Najteža zagonetka je detinjstvo, ali ono
jedino ima odgovor.

Raduj se što si dete. To je velika stvar. I
ponavljaj u sebi, ponavljaj jednu jedinu
ozbiljnu opomenu među svim igrama:
„Stići će samo onaj koji ide.“


ps

Duckice, bila si najlepša i najsrećnija mlada na svetu :)(Od mlada (ako je ovo množina)koje sam ja videla) Izvinjavam se svim drugim mladama :)

Irenče, mače, ja se javila pa nestala, nisam, malo sam sebična i ne pričam ovih dana, ali otvoriću se ja, znaš da hoću :)

Moje drage Jasminčice i Biljičice, ako čitate, ako vam internet veza dozvoljava, tu sam, volim vas i nema me bez vas, to sve znate i kada ćutim.

Biko, razgovarale smo posle milion godina, o čudima, pravdi i nepravdi o onome od čega ću praviti romane jednog dana...

Iko, zlato, tu sam, ne bežim, ne bežim, ne bežim, samo da se podignem iz ringa i malo osvežim i eto me, eto me, eto me...


Olgice, Olgice, Olgice!!! Gde si? Kako si? Pošalji mi neki znak da znam da si živa! Volim te i mislim na tebe, znaš, znaš, znaš!

Elkičice, dušo, radim, radim, radim, i ne razmišljam, ne razmišlajm, i ja tebe grlim najjače!


I za kraj, baš za kraj, ovaj deo ne znam kako profesionalno da ubacim, pa samo ostavljam link, da vidite šta me nosi ovih dana, Balašević jedini, opet i naravno, samo ovo nešto blesavo i čarobno i ne baš tako često čuveno...

Za vas, za laku noć i bolja jutra :)

http://nl.youtube.com/watch?v=MZ3cwwk4kQ8

"da li smo bar dušu spasili???"