Misila sam da nikada više neću gledati ovakve prizore u mojoj Srbiji, nadala se potajno, ne dovoljno snažno, izgleda, izgleda da sam zato izbeglica iz iste, zato što nisam bila spremna na još jednu porciju nemira, kukavica koja je napustila brod koji tone, to sam, nisam ponosna, nisam zadovoljna, nisam srećna, ništa sam u ovim danima, jedno veliko prazno ništa....
Šta nam se to dešava? Gori mi grad, gori mi srce, zapaljeno, već neko vreme raznim gorivima, sada samo pepeo, tamo odakle dolazim sve se ruši, zvala batu telefonom da vidim da li je na sigurnom, i gde je to noćas i ovih dana sigurno u mom gradu i svim našim gradovima. Bila sam na času ronjenja i uživala tamo, i biciklirala nazad, nekih pola sata možda i smeškala se usput i uparkirala se takva nasmešene i onda upalila vesti i raznelo me opet, i opet u milion parčića. Ova zgrada, ona zgrada, pljačkanje mog Beograda,pa mrzim ih, najsnažnije ih mrzim sve te varvare. Od takvog patriotizma moja Srbija, zemlja invalid, sa amputiranim delovima, sve manja i manja, sve bespomoćnija i bespomoćnija, će da oboli neizlečivo i nema onda nazad i nema onda ni ono zrno nade da možda nekada, možda, nema, bojim se da nema... Neće moja Srbija da nauči da zemlju čine ljudi, i da ako svi odu, niko neće ostati i da će onda samo pacovi da tumaraju ulicama, možda to jeste cilj, da se pacovima oslobodi prostor. Svi su neprijatelji, po svakoj osnovi, ja sam tužna i objašnjavam prijateljima da mi nisu neprijatelji, da i ja jesam Srbija i da sam ja protivteža tom ludilu, koliko je ludilu moguće stajati na balansu. Sve svima jasno, ali agonija se nastavlja i ja se budim sa strahom, šta će doneti novi dan i hoće li moj brat biti na sigurnom, hoćete li svi vi biti na sigurnom, možete li u svom ovom ludilu, ja sam vam pisala i javljala se i znam da to ne donosi mnogo, ali sam sa vama uvek. Kakvo bunilo, kakva bespomoćnost, kakva histerija, kakva tuga, nemerljiva, neobuhvativa, neizlečiva, baš...
Nadam se da će se zemljotresi umirtiti, trebalo prijatelj Francuz da dođe sa mnon u Bg u martu, i Primzica razmišljao o tome, sada se malo plašim da bilo koga dovodim, za sebe mi lako, ali za druge, ne znam, nisam pametna. Kakvo besnilo, najbesnije.
Hej Srbijo, rano...
4 comments:
Hej cicka,znam sve ja sam ti se sinoc fino isplakala, a djavo mi nije dao mira, pa sam nazvala i Bivseg iskreno skroz sam se razbucala i ponovo podsetila sebe da sam i ja ta izbeglica!!! Eto neki su se ususkali tamo resili da ostanu blizu svojih a neki odleprsali, ne znam kome je teze, ali mi oni deluju poprilicno hladnokrvni, valjda su navikli na sve to, jednostavno nemam drugog objasnjenja. Ljubi te jos jedan misic koji je zbrisao sa tog sve manjeg brodica!!!
Ti još nisi naučila da su bivši-bivši sa nekim razlogom, i da oni ne bi bili bivši da mogu da ti pomognu oko bilo čega. Reče ti pametna ja i osta živa :)
Ko je hladnokrvan a ko toplokrvan, ko će ga znati, ja znam da boli odavde sama ideja da sve ode dođavola, to stvarno boli... Ljubim!
Iskreno sam ovakvo nesto ocekivala, ali sam se nadala da necu biti u pravu. Ipak su neki tamo ovo "isprogramirali"...
Dosta sam se nervirala i necu vise...
@Irena
Što bih ja mogla da mogu tako :) E sada neću više :)
Hajde da probam, evo probam - od danas neću više.
Post a Comment