Kako se pomera ovo klatno životno, shvatam šta me muči u proteklim danima, muči me prolaznost opet, završava se jedan deo i počinje jedan drugi, i to uvek ostavlja trag. Neki dragi ljudi odlaze iz ovog grada, a neki novi nasmejani ulaze u život, koliko i kako ću to moći da "nosim" vreme će pokazati.... Noćas sam pokušavala da kažem dragom dečaku da to što odlazi iz života u kome je proveo 5 prethodnih godina nije kraj sveta, da to što izlazi iz dragog Groningena i ulazi u koznašta, takođe nije kraj sveta, da moramo da porastemo u jednom momentu, da što ga pre i bolje prepoznamo to smo veći i lepši i veličanstvaniji. O sebi ne mogu i ne smem, od sebe se bojim, sa sobom se borim, ali znam da imam ja te mehanizme, da su tu i da će da prorade kada ih budem trebala...Cmox jedan noćni za sve moje noćne tice i one koji to nisu i one koji nisu više moji, i one koji nikada to nisu bili. Sve je to stvar izbora, koje sami ovako svesni, pravimo, onako nam je kako sami izvezemo, nema tu velike filozofije, nema tu nikakve filozofije, samo goli život...
No comments:
Post a Comment