Kondukter u vozu mi je poklonio sunce koje je dan obojilo u tropske boje, koje je obasjalo moje plave šunjalice letnje, koje mi je unelo ritam u korak...
Irenčica mi je poklonila crveni merač vremena, brojač sekundi ili godina, zavisno od toga čije se vreme tikatakiše, i još malo ljubavi mi je poslala, i snage i tako toga...
Nepoznati čika mi je poklonio osmeh i nekoliko koraka i jedan kratak, nasmejan, lepršav, prjatan razgovor...
Čika doktor mi je poklonio poverenje i jedan izuzetak jer dugo nije video da se neko tako smeje kada se pomene reč ronjenje :) Dugačka sam nešto preko 175cm, teška 57 kilograma, kapacitet pluća tu negde, kao normalan svet, fleksibilna malo iznad normale, čujem i vidim i refleksiram baš onako kako treba, poklonio mi je žuti komadić plastike na kome piše da mogu da ronim, da mi je dozvoljeno da ronim...
Hilda zlato jedno mi je poklonina prsten, samo zato što sam pomenula da mi se dopada....
Moja budala mi poklonila jedan dan i jutro i nebo i krošnju duda i pesmu gugutke i šumadijski povetarac i "Supergirl"....
Gertrudica mi poklonila šoljicu sveže procvetalu i jednu noć Beogradsku u Den Haagu zajedno sa Elsanom, poklonile su mi malo nostalgije...
Srle, kumče, mi poklonio nekoliko zalutalih, pomalo setnih, pomalo pospanih sati u Amsterdamu, poklonio mi osećaj da je Irenče tu negde, pored mene, da skoro mogu da je zagrlim najjače...
Marcel mi poklonio novu perspektivu, ugao iz koga se proteini vide na neverovatne načine, programiramo naš biološki svet, da ga nekako bolje razumemo...
Neka muzika i slike koje iz nje nastaju su mi poklanjane, još čekam na dan kada ću moći da vidim svoj bes i tugu i sreću, da ih dodirnem i vidim u kakvim su bojama sakriveni...
Luka, moje setno srce, moj mali anđeo, moje sunce i lusteroljubac krošnjopoklonik i zvezdolovac i njegova mama moja seka i moja rođena i moja tugica i srećica i mnogo toga mojega, poklonili su miris mora i plavo i slano su mi poklonili....
Poraslo mi srce veliko, veće …. U oči se nekakav sjaj uvukao, sjaj od zvezda koje prikupljam kada krenu da padaju, pa ih pakujem u kapi kiše, u nežne povetarce, u zrake sunca, i onda vas pomilujem i nasmejem mojim zvezdicama, kada se kapljica kiše spusti niz vaše nosove ili kada vetrić prožubori kroz kose ili kada pijete sunce, tu sam negde uvek vaša…..
No comments:
Post a Comment