Sanajala sam ga noćas. Bila sam u njegovom gradu, molio me da ostanem, toliko nestvarno bilo da sam i u snu znala da sanjam i mrzela sam sebe što to sanjam...Beži se u snove ili se beži iz njih? Nije to više on, davno izbrisan, zakopan sa bolom i gorčinom u jednoj zimi koja će mi komešati sve dolazeće zime. Nije on, nego misao, ideja da se to nešto dešava drugima, i strašna borba da se opet, iznova, izgradi vera u ljude. Nije on, nego slabost, zbog neizvesnosti koja mi šapuće na uvo. Nije on, nego “Ali znaš ona je super izgledala.” Nije on, samo je ono što mi nije ostalo od njega.
