Sreda uveče. Negde u centru ovog usamljenog grada. Čas francuskog jezika. Nas troje nabadala. Britanac koji hrabro lomi francusko rrrrrrrrrrr, nemac koji zapravo pomalo i govori jezik, i ja kojoj se u glavi vrte čitave složene rečenice, ali kada trebam da ih ispljunem u javnost reči se pobrkaju, zapetljaju i izlete nekakve neartikulisane skupine glasova.
Jedna šetnja i razgovor, i mnogo slučajnosti i večera na kraju noći, do kraja noći, uz zvuke "Tamo daleko" koje je pevušio mačak u čizmama.
No comments:
Post a Comment