Optimizam je ono na čemu se radi, što se polako izgrađuje, naročito kod onih kojima to nije uneto genetski, ili tome nisu učeni od najranijeg detinjstva. Optimizam je bio razlog da se ovaj blog nazove baš ovako. Hoću da verujem da ima tih većih sreća. Hoću da budem srećnija. Mislila sam da je to možda Pariz, ali Pariz me je jako brzo razuverio. "Ne, ja nisam tvoja sreća", kaže Pariz, "ma može" kažem ja. Idemo dalje. Pariz me je naučio o tome šta nikako neću, i konačno me naterao da mislim, skroz ozbiljno ovaj put, o tome šta hoću. Imam pravo da tražim, kopam, tragam, guram za onim što hoću.
Ne znam kako će ovo sve da izgleda, isprobavam. Ostavljam stari blog da bude stari i da čuva moje tuge. Ovo neka bude jedno novo parisko samoupoznavanje.
No comments:
Post a Comment