Od Mike za ovu noć

Zar te ne uplaši pomisao: s'kim se vucara tvoja svest kada zaspiš?

Sa kim se izležava tvoj san, kada si budan?

Gde je sve ono što ne znaš da si bio, i gde je sve što si sad, a ne znaš da si to?

Nemoj se bojati života.

Neka te plaši to što nemaš potrebu da se setiš koliko si puta bio mrtav.

Ni smrti nemoj da se bojiš.

Neka te plaši to što ćeš opet zaboravit da si živeo!

moj Beograd u oktobru

Danas su mi opet rušili Beograd. Beograd u meni kuca najsnažnije, i bez obzira na to koliko ću još vremena provoditi van njega, i da li ću mu se vratiti, to je moj grad. Mrzim one koji ga ruše, mrzim nemoć onih koji treba da ga zaštite, mrzim sve male umove koji misle da su oni dovedeni na planetu da određuju šta je dobro a šta loše za sve nas. Mrzim to što nikada neću postati imuna na sve ovo. Razmišljam o tome ko su roditelji ovih praznoglavaca koji su se razleteli po ulicama moga grada da ga pljačkaju i da tuku ljude koji pokušavaju da žive svoje živote. Razmišljam o tome koliko to ima koraka od boga do batine. Meni je srce puno jer sam sa ove strane. Jer ih se plašim i plašim se države u kojoj će oni nekada biti neki ljudi.

Moji gradovi / my cities

Pariz je pokvarenjak, lopuža, jedan od najskupljih gradva na svetu, grad u kome si sam toliko da naučiš da se pozdravljaš u ogledalu, grad gde u proseku treba sedam meseci da se zasluži jedan ručak sa kolegama, grad gde učiš o sebi kao nikada i nigde. Pariz se zavoli toliko snažno da počinje da žulja i sama pomisao na opraštanje od njega. Pariz je takav šarlatan da je, kada je tamo neko odlučivao koji će grad imati najlepše nebo, i tu uspeo da izmajmuniše jedno od prvih mesta. Ne znam da li ovo smem da kažem... Mislim da neću da kažem, već je dovoljno uobražen taj dripac.

Groningen je jedna izolovana tvrđavica u kojoj se živi nekakav igrani film, izmešaju se malo glumci, zapetljaju se mnogi sa mnogima. Groningen se voli, u Groningenu se stiču prijatelji za života. Groningen je jedno veliko pulsirajuće srce. U Groningenu spavaju ruku uz ruku jedna milion tona teška težina i jedna ogromna tuga. Tamo se desio tango do suza, tamo se plivalo i plavalo. Tamo se poraslo, i odande je moralo da se ode, jer neke priče imaju smisla samo kada se upakuju i kofere uspomena.

One wanders what is a home... It is where your heart is. But how does one locate its heart. It can belong to somewhere in so many ways. I do not know. I loved Groningen, a lonely fortress at the end of the world. I loved it, and somehow I consumed it. And it was just enough... Paris is an arrogant bustard, so far from being warm and welcoming, but it crawls under your skin, in an unexplainable way and you wake up one morning and you realize you love it. Well, let's see...