moj Beograd u oktobru

Danas su mi opet rušili Beograd. Beograd u meni kuca najsnažnije, i bez obzira na to koliko ću još vremena provoditi van njega, i da li ću mu se vratiti, to je moj grad. Mrzim one koji ga ruše, mrzim nemoć onih koji treba da ga zaštite, mrzim sve male umove koji misle da su oni dovedeni na planetu da određuju šta je dobro a šta loše za sve nas. Mrzim to što nikada neću postati imuna na sve ovo. Razmišljam o tome ko su roditelji ovih praznoglavaca koji su se razleteli po ulicama moga grada da ga pljačkaju i da tuku ljude koji pokušavaju da žive svoje živote. Razmišljam o tome koliko to ima koraka od boga do batine. Meni je srce puno jer sam sa ove strane. Jer ih se plašim i plašim se države u kojoj će oni nekada biti neki ljudi.