Pojma nemam zašto ja sve ovo. Najveće priče ipak nekako ostaju sakrivene u meni i ne dam im napolje. Ponekada kao da lažem sve. Kao sve je dobro i ja sam dobro. Ma jesam i biću, samo tamo u tom dobrom nema toliko muzike i inspiracije. Pariz je sve draži i sve prljaviji. U ovom gradu štrajkuju, pa skoro svi. Jutarnje šetnje mojim sokacima ovde nekako poremećene tim prepunim nepražnjenim zaboravljenim uličnim kantama. Toplo je nekako, i kao da nije novembar, i kao da ne izlazim uskoro iz još jedne godine i ne prilazim još jednoj prekretnici. Ma sve će biti dobro!
No comments:
Post a Comment