"S je umrla. Sahrana je sutra. "Bilo je sve što su uspeli da otkucaju drhtavi prsti moje majke danas u 12:02. S je otišla ranije. Mama je smogla snage da kuca tek tada. U neko doba javio se i brat da vidi da li znam.
S je bila sunce, veliko ljubavno sunce koje je grejalo svoj dom i svoju decu i svoga čoveka i sve nas koji smo je voleli i koje je volela. S je bila skromna i zadovoljna svim što joj život davao i nije se ljutila kada je uzimao od nje, a rano je počeo da uzima. Rano se u njeno divno telo uselila opaka zver. Borila se i mislili smo da je pobedila, slavili smo pobedu svi zajedno jedne zimske večeri u jednom batajničkom lokalu. Podigli smo čaše za život i divno se voleli svi zajedno. Zver se, na žalost, bila samo pritajila. Probudila se i ponovo napala negde u proleće ove godine, jače i podmuklije nego ranije. S je govorila da je to samo jedna ružna faza i da će doći bolji dani, da nema posustajanja. Otišla sam da je vidim pre manje od mesec dana. Bila je drugačija. Donela sam joj deo svog srca da je greje i teši kada joj je teško. A bilo je samo teško. U našem poslednjem razgovoru rekla mi je da se nada da ću je sledeći put videti u boljem izdanju, dodajući da gore nije moglo da bude. Zver nije uspela da popije bistrinu iz njenih divnih očiju. To je sačuvala do poslednjeg dana, do ovog jutra kada je rešila da pređe na drugu stranu. Na stranu na kojoj će opet lepršava i čarobna biti bez bola, gde će biti cela svoja i gde zver više neće moći da priđe. Rešila je da ode u večnost.
Lepa.
Plemenita.
Dostojanstvena.
Hrabra.
Voljena.
Ostvarena.
Jedinstvena.
Neka tvoja divna duša leti najrazličitijim predelima.
Ja ću te tražiti u jutarnjoj rosi i zracima sunca i u osmesima tvoje divne dece.
Laku noć seko draga.
